Marija Zeljković – olovkom i srcem

Devojka od dvadeset i kusur leta, sa zenicama boje snova, koracima koji ne umeju nazad  i osmehom kao filozofijom života. Dok tebe čašćavam rečima, sebi poklanjam beskraj. Dok god ti popravljam dan, kujem večnu sreću u svoja nedra. Živim da pišem i da brišem granice, da verujem u svemir mogućnosti i pobeđujem sebe iznova. Vodi me tvoj osmeh i nada, i kad posle pada zbog moje kompozicije reči ustaneš odvažan. Nisam tu da idem putem kojim su drugi prošli, već da sama prva utabam svoj trag.

A u međuvremenu, kada se bujica misli u glavi stiša, studiram turizmologiju na Geografskom fakultetu i istražujem hiljadu turističkih čudesa. Zaljubljujem se u rodni Beograd iznova, pevam, glumim i plešem gde god nađem ćošak za to. San mi je da obiđem ceo svet uz blokče, olovku i hrpu slatkiša, da s najrazličitijim ljudima sa zemaljske kugle popijem kafu i da ih pokrećem da sve o čemu snevaju žive i budni.

I zapamti, na ulici ako me sretneš, imaću isti cilj kao i kad se nađemo na ekranu – da budem tu da zajedno pređemo sve one „nemoguće“ nivoe najpopularnije životne igrice, da ti stavim naočare s kojima ćeš da vidiš hiljadu prekrasnih svetova u onom koji si do sad živeo i da ti darujem osmeh, jer za lepši poklon ne znam.