Misli jedne Beograđanke

Je li sloga Babaroga?

Znaš li kako je biti deo grupe gurnute u leđa zajedničkom idejom, istim ciljem, sveobuhvatnim entuzijazmom ili pak gorkim nezadovoljstvom? Ulaziš li u kružni tok neposustajanja, boreći se za ideale onih do sebe ili radije skrećeš u jednosmernu ulicu svojih interesa? Kako ti to voziš kolovozom života? Daješ prednost onima koji su u pravu ili juriš kroz crveno zaslepljen sopstvenom gordošću, možda strahom ili nepriznavanjem sopstvenih slabosti?
Nikad jedan čovek nije sagradio imperiju. Ne mogu dve ruke sa deset prstiju ono što mogu dvadeset dve, sto dve, bezbroj i dve. Tvoja misao i reč možda mnogo vrede. Moguće da poseduješ i dar zlatoustih. Ali ako sam ustaneš protiv vetrenjača da se boriš, ostaćeš nemoćan i skrhan. Umeće je znati da je tvoja misao vredna, ali je uklopiti sa drugim umovima radi stvaranja nezaustavljive sile koja teži zajedničkoj pobedi. Svi se mi možemo dogovoriti sami sa sobom, zažmureti na svoje mane i uspešno delovati čuvajući u svesti sve ono što nam ne ide, u čemu grešimo i što nije naš bljesak na ovoj zemaljskoj pozornici. Ali čik budi junačina i zgazi u vatru bivstvovanja sa tuđim nedostacima. Kad pristaneš na udružene snage sa ljudima toliko različitim od tebe, znaj da tvoja vrednost raste. Kad ne odbacuješ tim na prvu grešku saigrača, ti napreduješ. Svako od nas je nekome onaj „potpuno drugačiji, težak i dalek.“ Hajde usudimo se da spojimo sve drugačije što imamo u jednu istu viziju, cilj, san. Koračajmo istim puteljkom u drugačijim patikama. Pobeđujmo za isti tim u različitim dresovima. Gradimo zajedničku budućnost, svetlu za svakoga, našim bogatstvom raznovrsnosti. Sam kamen je hladan i nem, a u moru međ’ hiljadu drugih, mnogo priča kazuje, toplinom zajedništva odaje.
Ne trošite živce na besmislene prepirke, bezrazložna vređanja tuđih sposobnosti i mišljenja. Trošite sve napore ovog sveta na ostvarenje cilja u kome će svako dati svoj doprinos onako kako oseća da treba. I ako se ponekad izgubite u sebičnosti veličanja svoga ja, i poništite svaku skrivenu vrednost onog do čijeg ramena stojite, setite se samo da slagalica bez jednog delića ne vredi ni groš, a složena u celosti je umetničko delo.

Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin
Share on Google+
Google+
Pin on Pinterest
Pinterest

Podeli post sa prijateljima

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *