Pričaonica

Zagrljaj

Zagrljaj

Zavisna sam od dugih zagrljaja, od lepote kroz koju traju. Moć koju nose ovladava mnome, kao kakva lelujava opojna mreža. Žarište topline čuva  se u jednom paru ruku obavijenih oko tela.  Ruke čuvaju i vole. Poput kapljice rose po mekoj travi u svitanje dana, sliva se spokoj i bezuslovna ljubav iz njih. I pričaju. Pričaju glasno, prodorno, nadglašavaju gromove i puške, stišavaju jecaje i vriske. Šapuću najtiše, tajanstveno, čuvaju tajne, uspavljuju anđele. Plešu igru bliskosti uz muziku satkanu od emocija. Zaustavljaju vreme, približavaju večnost i pobeđuju prolaznost. U svetu otuđenja retka su preostala spona  bliskosti.  Iskreni zagrljaj je sigurno gnezno izgrađeno na temeljima poverenja, ljudskosti i svega najčistijeg što od čoveka može poteći. Zagrljajem se poklanja deo sebe, svoje najdublje misli i emocije pretočene u pokret. Sklonište od tuge, iscelitelj najteže boli, taj je zagrljaj… Blagost mu se nastanjuje u duši.  U jednom pokretu nebrojeno zamršenih, uskovitlanih osećanja. Ukrštenica života koja ne traži rešenje. Samo postoji – dovoljno da stvara čuda.

Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin
Pin on Pinterest
Pinterest

Podeli post sa prijateljima

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *