Pričaonica

Kap po kap

Kap po kap

Sreća pa se srećem sa srećom iz dana u dan. Srećna sam zbog srećnih sitnica. Sreća ume da bude toliko srećna. Kad je sretnem čini me najsrećnijom. Srećom, sreća ne sreće nesreću često. Da je drugačije, da li bih bila nesrećna, ili možda samo nesvesna svoje sreće u nesreći? Hm, srešću vidim mnogo  nerazjašnjenih pitanja. Sreća da zbog njih ne bivam nesrećna. Htela sam da pišem o kiši ovde, kad videh da završih na temi sreće. Ne znam kako sam to izvela. A baš sam htela da pišem o kiši. A sreća tako nema veze sa kišom. I kako ja to pišem o jednom, a razmišljam o drugom? Evo i dalje ne pišem o kiši nego objašnjavam šta sam htela. A srećna sam. A sreća tako nema veze sa kišom. Kiša samo ima veze sa sećanjima, sa sekundama koje traju satima, sa hladnoćom koja greje. Kiša je tu samo da stane ceo svet i da pod njom diše svaka moja pora dok kapljice spiraju poslednji tračak brige.  Kiša je beg u bezvremenost, pucketanje na koži koje golica svojom razlivenošću. Nije da je ona nešto posebno, nesvakidašnje. Ne donosi ona neki iznenadni polet, ne budi dete u meni i ne čini da se osećam živom uopšte. Ne, nikada ja nisam volela kišu. Nisam trčala po njoj  ne pokušavajući da joj pobegnem. Nisam joj se prepuštala i smehom nadglašavala njene tonove dok se po meni sliva, toliko drska i smela da klizi po mome telu. I ja baš nikada nisam htela da zauvek ostanem pod njom i stopim se sa njenom jednostavnošću i nepredvidivošću njenog postojanja. Niti sam pokušala da budem deo njene nezaustavljivosti. I baš nikada nije probudila u meni treperavi, poletni naboj sreće niti me inspirisala i pokrenula na stvaralaštvo. Kiša zapravo nikada nije izazvala bilo kakvu reakciju u meni. A srećna sam. A sreća tako nema veze sa kišom.

Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin
Share on Google+
Google+
Pin on Pinterest
Pinterest

Podeli post sa prijateljima

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *