Pričaonica

Kolačićem ću te, kolačićem ćeš me

Kolačićem ću te, kolačićem ćeš me

Moj muž će biti najsrećniji muž na svetu. Ne zato što ću da nosim utegnute satenske haljine koje toliko stežu da se zajapuriš u obrazima jer ne možeš da dišeš. Ne zato što ću biti uvek kod kuće i treptati u njega dok čita „Sportski žurnal“. Ne bih oprostila sebi da mi bude toliko dosadno u životu! Ne zato što ću da mu peglam košulje. Tačno bih mu jednu namerno spalila da mu više ne padne na pamet da traži to od mene. Nikako ni zbog toga što će moći da odlučuje o svemu. Može samo da sanja o tome! Neću se ni pretvarati da uživam gledajući utakmicu s njim. Verovatno bi na mene više ličilo da prokomentarišem nešto u stilu toga da je muškarcima najveća mudrost u životu večita jurnjava za loptom. Neće biti najsrećniji ni zbog toga što ću ga na putovanjima terati da istražujemo zabačena pećine i antičke iskopine do kojih se naravno stiže kroz šiblje i višekilometarsko pešačenje. To što bi on hteo da se zavali na ležaljku uz pivo može i kod kuće, a ja ne mogu Delfe da transportujem za Beograd!
Nisam ja paket servis žene sa po kile hemije i mazalica na telu, što se budi našminkana, što jede čisto da uprlja viljušku, i biva sjajni trofej pred prijateljima. Nisam ja ona što će ga čekati budna dok se ne vrati sa terevenke. Niti ona koja će raditi bilo šta što nije u njenoj prirodi.
Ali biće srećan, obećavam. Jako srećan. Svaki dan kada dođe kući opiće ga miris iz tepsije zadovoljstva. Praviću mu neumorno šarene kolačiće. Pufnaste, kremaste, sočne, hrskave i moćne. Sa mrvicama, voćkicama, šlagovima i bobicama. Sa filom od vanile, možda maline i malo više čokolade. Sa kokosom i bademom i slatkastim sosom. Svaki dan će imati svoju notu. Bombastični karamelizovani ponedeljak neophodan da prebrodi histeričnu koleginicu na poslu. Utorak je u znaku orasnica, da ne posustane jer vikend još nije ni na vidiku. Krofnice šuplje u sredini za srednji dan u nedelji. U četvrtak domaći kolač s višnjama u plavom plehu sa belim tufnicama, da nagovesti toplinu porodične atmosfere koja se s vikendom bliži. Nezaobilazna Šeherezada za kraj radne nedelje, da pruži hiljadu i jedan slastan trenutak. A kad dođe vikend, kuhinja se pretvara u naše igralište. Tad ću mu dozvoliti da prstima proba filove, da izmišlja svoje recepte, da spaja nespojivo. Ako ne isprosipa brašno po celom podu, možda ću i da ga hranim. Ali neću mu reći kad mu ostane čokolada na brkovima. Nek bude malo musav kad mu svrate roditelji na večeru. Pa i ja moram da se nečim zabavljam, živ sam stvor!
Kao da već vidim, biće to naša mala medena bajka.  I znam da će biti srećan, najsrećniji. On voli kolače, i voli mene, a ja kolače pravim s istinskom ljubavlju. Rekla bih da je to mnogo ljubavi, sreće i šećera na jednom mestu, a šta se više poželeti može!
Pitate me šta ako Vaš muž ne voli slatko? Ako Vi volite, menjajte muža! Ako pak ni Vi ne volite, sigurna sam da ste do sad našli svoju vrstu slatkoće kojom začinjavate dane. Prijatno vam bilo!

Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin
Share on Google+
Google+
Pin on Pinterest
Pinterest

Podeli post sa prijateljima

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *