Pričaonica

Na točkovima

Na točkovima

Uveče mi je omiljeni način vraćanja kući gradskim autobusom u kome se pokvarilo svetlo. Ne mora obavezno da bude u pitanju onaj najstariji model vozila koji se više ne viđa ni na otpadu, ali poželjno je da nije tek izašao iz fabrike. Idealna varijanta je kada su sedišta udobna, ali da pored muzike sa slušalica načujem i brujanje motora. Još sam srećnija kada se potrefim među turom putnika iza kojih je izuzetno naporan dan i čije glave sanjivo kljucaju pri svakom trzaju na putu. U miru i tišini njihovog disanja započinje buka mojih misli. Za pola sata u sedamsto šestici premota se film polovine mog života. Prava je dragocenost kada detalj poput pokvarenih sijalica u autobusu nekakvom neobjašnjivom silom pokrene bujicu mojih emocija i razmišljanja. Oko mene su samo misterioznost tame, nepoznata lica u senci i poslednji žamori koji se gase pod naletom premora koji opkoljava duše stranaca. Dovoljno da se izgubim u svom sanjarenju na javi. Ovakvih poklonjenih pola sata za gledanje u dubinu sebe ne propuštam da iskoristim. Možda je zabluda da su po danu stvari jasnije. Noć svojom oštrinom i nepreglednošću često tera na veću obazrivost. Primorava na posvećenost svemu naizgled očiglednom, i na zalaženje u srž onoga preko čega bismo na svetlu dana u mislima preleteli. Kuršlus sa žicama ili kratak spoj u tom naizgled beskorisnom vremenu u prevozu, dovoljni su da  upale na stotine lampica u odajama mojih sećanja i snova. Neosvetljeni Batajnički drum, moja iznenadna inspiracija i ja. U mraku kroz mrak do bljeska svetlosti. Najduži put je put u sebe. Osećam da sam u neosvetljenoj sedamsto šestici korak bliže na njemu.  Povratak kući je popločan mojim ljubavima i strastima, razočarenjima i kišama što su sprale suze prošlih dana. Na svakom semaforu se sudaram sa željama za čijim ostvarenjem izgaram, i kod svake raskrsnice sabiram i oduzimam koliko sam do danas naučila od života. U kom li ću sledećem skretanju izabrati da okušam svoju sreću? Ne brinem se, do  moje stanice ću već odgonetnuti, imam vremena da razmislim. Ipak ja putujem za Batajnicu.

Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Share on LinkedIn
Linkedin
Share on Google+
Google+
Pin on Pinterest
Pinterest

Podeli post sa prijateljima

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *